28.07.2014

                             

                                                                         5 osnovnih problema solarnih panela

Sunce je najvazniji izvor energije. Bez sunca ne bi imali drvece, travu, zetvu. Sunce kreira i oblake, daje snagu olujama i vetrovima.

Solarni paneli imaju svoju svrhu na lokacijama gde ne postoji dovod struje. Problem solarnih panela nastaje kada ljudi krenu da ih instaliraju u ogromnim kolicinama sa namerom da sa njima napajuju elektricne mreze. Postoji pet osnovnih problema sa solarnim penelima (kao osnovnim izvorom energije).

1.      Suncevi zraci na jednoj tacki su uvek nepredvidivi. Solarni paneli mogu dati dovoljno energije samo u odredjenim satima tokom dana. Od 9 sati pre podne do 3 sata po podne.Znaci maksimalno 25 % od jednog dana.

2.      Da bi se iskoristili solarni paneli kao proizvodjaci vece kolicine struje, potrebno je imati dosta baterija gde ce se ta energija sakupljati. Problem sa tim baterijama nastaje u toku od 75 % dana kada paneli ne rade punom parom. Jos veci problem nastaje kada dodje oblacno vreme. Da bi te baterije dobro funkcionisale treba da imaju stalni protok (dovod) energije.

3.      Za bilo koju vecu kolicinu solarne energije potrebno je mnogo geografske povrsine.Na kojem delu sveta se nalaze solarni paneli je takodje veoma vazno. Zbog ugla padanja suncevih zraka na ovu planet, najidealnije mesto za ove panele bi bi sam Ekvador. U ovom nasem (rotirajucem) svetu gde solarni paneli primaju puno zracenje svega 25 % od dana, najbolje locirani paneli bi imali factor kapaciteta od 17 % ii z njih bi dobili nekih 170 vati (otprilike za dve sijalice).

Svaki od tih panela ima faktor efikasnosti od oko 15 %. Prevedeno, ovo znaci da bi panel postavljen na Ekvadoru (najidealnijem mestu) prizveo nekih 25.5 vati (dovoljno za jednu jako slabu sijalicu). Kako se pomerimo gore (iznad) Ekvadora ili dole, juzno od njega sunce pada n ate panele pod sve vecim uglom i kreira sve manje energije. Pomerimo li te panele dole do Melburna u Australiji, tome dodamo oblake, senke, urbanu zagadjenost vazduha i prljavstinu koja se nakupi na panelima, shvaticemo da je njihova efikasnost ispod bilo kojeg normalnog minimuma. Da bi se proizvela energija koja bi napajala celu Australiju ti paneli bi trebali da budu velicine od po 31 kvadratni kilometer, a da bi se napunile baterije koje bi mogleda da prenesu tu energiju do krajnjeg potrosaca trebala bi im erija od 3,844 kvadratnih kilometara (cak i kada bi postojala takva tehnologija baterija).

4.      Zbog svih ovih razloga gore, postoje dramaticne fluktuacije sa redovnim napajanjem strujne mreze sa energijom sa solarnih panela. U sred dana bi dolazilo do jedne ogromne navale energije dok bi u drugim periodima dana (i noci) ta energija nedostajala. Rezerve energije bi stalno morale da se pronalaze jer problem postaje mnogo veci kada se dobiju dva oblacna dana za redom.

5.      Neverovatna ekoloska steta bi se napravila kada bi se velike erije prekrile sa ovim panelima. Milioni ptica koje prelecu preko erija prekrivenih ovim panelima bivaju sprzeni od obrnute energije koje ovi paneli (ogledala) bacaju nazad u atmosferu. Vec sada je broj mrtvih ptica koje prelecu “farme” solarnih panela zabrinjavajuci. O podlozi zemlje ispod panela da ne govorimo. Sve sto je ispod panela – umire.

Desertec – glupava ideja da se solarnim panelima pokrije citava pustinja Sahare. nastala u Americi, gde bi trebalo pokriti eriju od 16,800 kvadratnih kilometara, za cenu od 560 Biliona dolara, i posle preneti tu energiju nekih 1600 km do Evrope – je propala.

Najnovija “Desertec ideja” je da se prave “solarni putevi”, gde se paneli stavljaju na povrsinu autoputeva. Zamislite samo cenu pravljenja takvih puteva, pa onda i cenu odrzavanja.


                                                                                                                                                                           Tab Benoit